……………………
DOBROVOLJCI IZ SRBIJE
To da dolaze Šešeljevi i Arkanovi ljudi ovde
mogao sam da čujem preko sredstava javnog
informisanja.
Ja ću kazati da su Glavni štab, Šešeljevci i
Arkanovci dva protivnička tabora i nikad nisu
radili zajedno, niti ih je Glavni štab po bilo kom
osnovu prihvatao. Glavni štab je od početka nastojao
da vojsku uredi, da ne stvori bilo kakvo
četništvo i nije prihvatao ni priznavao bilo kakvo
četništvo u vojsci. Treba ostaviti Karadžića,
govorim
o Glavnom štabu. I tu je da ne kažem
odmah, ali vrlo brzo počelo dolaziti do razlike u
gledanju. Treba mi se verovati, ja se ograđujem
uvek, čini mi se da nije isključeno da je bilo
pojedinaca i grupica, ali nisu išli organizovano
sa nivoa vojske.
Ne kažem da to možda nije moglo biti na
nivou korpusa, da to nije moglo biti na nivou
brigade, ali na nivou vojske nisu išle organizovane
jedinice.
Pitam se je li moguće da Arkan dođe sa 100
ljudi, da se slika na televiziji i da ga celi svet
vidi, a da to, recimo, Vlada Srbije ne zna? Da.
On sigurno nije došao u organizaciji Vlade
Srbije. Nije snosio ni posljedice. To je ono što i
mi ne razumemo. On dođe na naš prostor bez
nas, šta ja znam ko njega šalje.
Znala je, u globalu, država Jugoslavija, znala
je država Srbija.11
Znala je, ali je nekome i
tolerisala.
Arkan je u jesen 1995. godine bio i u
Sanskom Mostu. Karadžić mu je vršio smotru
vojske, ali on je vrhovni komandant naše vojske,
a njegove nije. Eto, ipak je vršio smotru i obratio
im se. To je upravo ono što je protiv našeg viđenja
i mi to ne prihvatamo.
Glavni štab sigurno nije komandovao ni
arkanovcima, ni Šešeljevim ljudima, ni Aleksiću
na Grbavici.
Arkana se moglo videti na televiziji i da
SRNA intervjuiše njegovog sina u Sanskom
Mostu, Ključu... Tamo negde.
Znači, da je država koketirala sa nekim
drugim koji je bliži njenom shvatanju kako urediti
vojsku nego što je shvatanje onih koji su u
njoj kao bili "komunjare".
KARADŽIĆ
I MLADIĆ
Nije prisutna neka sloga između Karadžića i
Mladića, verovatno i zbog toga što nisam tu.
Znam da je Mladić bio negde oko slave kod
njega. Ne znam tačno da li ih je haška optužnica
zbližila ili udaljila. Mislim da ih je zbližila. Ne
mislim da su haške optužnice protiv njih nešto
značajnije popravile njihove odnose.
Gazde su (pitaju se) i jedan i drugi. Ipak veći
gazda hoće da bude Mladić. Ali, po Mladiću
Karadžić čini puno grešaka koje on ne može da
prihvati i ispoštuje.
NAGRADA
ZA SREBRENICU
Krstić je postavljen za komandanta Drinskog
korpusa pre Srebrenice. Iz jednog razgovora
zaključujem, kad je bilo govora o nekom školovanju
starešina koji su poslati u Beograd, pošto
Krstić nije završio školu narodne odbrane, neko
je predložio da njega treba poslati jer, uz ostalo,
treba imati u vidu, kako je dobro urađen plan
napada na Srebrenicu.
Rasprava oko tog školovanja je bila
početkom decembra. Sad kad se početkom
decembra na nekom sastanku u Glavnom štabu
razgovaralo o tom ko će da ide u školu i kad se
naišlo na ime Krstića i kad je postavljeno pitanje
šta se misli o njemu, onda je neko od generala,
nisam siguran da li Gvero ili neko drugi da,
pored njegovih skolonosti i sposobnosti, posebno
treba imati u vidu koliko je dobro uradio plan
napada na Srebrenicu.
Inače, to je bilo prvi put da su naši oficiri
otišli na školovanje u Beograd. Krstić je otišao i
još 20-tak ljudi u Generalštabnu školu. U školu
narodne odbrane otišao je general Novica Simić,
pukovnik Savčić, pukovnik Savo Sokanović iz
Glavnog štaba. On je načelnik uprave za
informisanje. Otišao je pukovnik Šarganović,
komandant 27. baze, pukovnik Ratko Miljanović,
moj zamenik. U Generalštabnu školu otišao je i
potpukovnik Miroslav Cvijetić, referent u tehničkoj
službi. Mislim da je otišao major Bulić, načelnik
tehničke službe Prvog korpusa. To su ti koje
znam. Otišli su 29. decembra, a škola traje godinu
dana. Pošto nemamo te škole, onda je dogovoreno
i prihvaćeno da ih oni u Jugoslaviji školuju.
Plate, inače, primaju tamo, a cena škole neće
biti nadoknađivana.15
Besplatno školovanje kao što je i nekad bilo.
I onaj oficir iz Niša i ovaj sa Pala u istom su
položaju. Republika Srpska neće ništa plaćati
Jugoslaviji. Mislim da je to bio glavni predmet
Perišićevog boravka nedelju dana pre. Platu od
Vojske Jugoslavije primaju samo aktivna vojna
lica, u proseku negde oko 1.200 dinara.
Još nisam dobio penziju, ali računam da će
biti oko 1.200 dinara. Može se živeti, ali skromno.
ZDRAVKO
TOLIMIR
Dobar zanatlija, obrazovan, veoma blizak s
Mladićem, disciplinovan, sve u smislu - to je stav
komandanta. U stanju je da se bori za taj stav.
Tolimirom je moj zemljak, iz Glamoča smo, i
ništa drugo nas ne veže.
Kad je u pitanju taj službeni deo ništa
posebno - ne kontaktiram sa njim i ne razmenju-
jemo neke posebne misli. Sa njim se retko
viđam, jer on je na komandnom, a ja na pozadinskom
mestu. Ne znam da li sam za ove tri godine
dva-tri puta bio kod njega u kancelariji.
BILJANA
PLAVŠIĆ
Plavšićka je nominalno potpredsednik jer je
tako izabrano od naroda. Prisustvuje sastancima,
malo joj daju zadatke, zna i da se buni, malo ili
92
Copy of ISTINE I LAZI GENERALA DJORDJA DJUKICA
knjiga Priredjivaci F. Kovac i H. Deronjic Izdavac
MAKLJEN
nimalo je ne konsultuju, više je pro-forme tamo.
Nećete čuti od nje da mrzi Muslimane, ali ćete
čuti od nje: 'neka oni ovde, a ja onde', možemo
biti dobre komšije. Nećete čuti da iskazuje
mržnju. Ona je stalno bila u sukobu sa Beogradom.
Ona se ne bavi ničim, jednostavno sada je samo -
potpredsednik.
FIKRET
ABDIĆ
Ne znam ko je obezbeđivao naoružavanje
Fikreta Abdića. Znam da je na jednom od tih
sastanaka bilo govora da će ići zajednička akcija
i će to uspeti. Međutim, na nekom od narednih
sastanaka, naročito kad je bila ona ofanziva kad
ga je Peti korpus oterao, bilo je govora da je
novac uzaludno bačen, da se neće dogoditi to što
je planirano. Bilo je to u jednoj diskusija da se
neće desiti planirano, da će se opet Abdićeve
jedinice predati i sa naoružanjem koje imaju
opet će naoružati Peti korpus.
Postojala je nekakva koordinacija, verovatno.
Čim su vojske išle zajedno, postojala je sigurno.
Zna se da se za onaj prvi poraz okrivljuje
Vojska Republike Srpske, da se ona povukla bez
znanja, pa zašto, pa kako...? A koordinirana je
akcija Vojske Srpske Krajine i Vojske Republike
Srpske u onoj velikoj ofanzivi.
Na Glavnom štabu bilo je o tome govora u
delu kad se razgovara o planiranju zadataka
Vojske Republike Srpske, ali nije razrađivano u
onome smislu operacionalizacije, ne bar kad sam
ja bio prisutan.
U zajedničkoj operaciji Vojske Republike
Srpske, Republike Srpske Krajine i Abdićevaca
mislim da je Una bila cilj. Sećam se početka te
akcije. U jednom trenutku je bilo govora i
eventualno
Bihać da se uzme, ali znam iza toga, u
nekom vremenu, razlozi, ako mogu da tako
zaključim, čini mi se da su više navođeni stavovi
međunarodne zajednice oko Bihaća, da je
dovoljno zauzeti Unu i ne treba praviti razlog
mogućih sankcija.
SARADNJA
SA HRVATIMA
Bila je i razmena pomoći sa Hrvatima oko
izvlačenja stanovništva iz ovih ugroženih
područja. Vlada je dostavljala pismene zahteve
oko toga. Video sam zahtev u nekoliko navrata.
Tražili su da se obezbede vozila i da se pruži
pomoć oko izvlačenja hrvatskog stanovništva. Tu
je, valjda, bio postignut i neki sporazum, pa su
oni nama nadoknađivali utrošeno gorivo i davali
su nam još neku količinu. Vojska je negde imala
neposredne kontakte, to je išlo uglavnom linijom
obaveštajne službe sa Ivicom Rajićem iz
Kiseljaka. Razgovarao je sa našim prvim obaveštajcem
Petrom Salapurom. A s kim je Rajić razgovarao
- nemam pojma. Tražio je da obezbedimo
prolaz da dođe do goriva iz Hercegovine. I
onda je, koliko se sećam, postignut neki
aranžman da on doveze dve cisterne; njemu
jedna, nama jedna. To je prolazilo. Koliko je
tako dobijeno goriva ovim dogovorom s Rajićem,
nisam siguran. Mislim blizu 400 tona.
Gorivo za helikoptere i avione ne nabavljamo.
Izvesne količine, mislim oko milion i po
litara, ili oko tri hiljade tona, mislim da smo
imali ovdje u Misoči. I avijacija je relativno
kratko letela pa je to gorivo je i danas ostalo kao
rezerva.
ISELJAVANJE
SARAJEVSKIH SRBA
Glavni štab oko iseljavanja stanovništva
nikada nijednog trenutka nije raspravljao, osim
što je postavljeno pitanje, pošto tu ima porodica
starešina, porodica vojnika, porodica onih koji
rade u bazama, šta će biti, hoće li se pružiti
pomoć za iseljavanje?
I onda je rečeno, dok se ne donese politička
odluka o iseljavanju stanovništva, ne sme ni
vojska poduzimati bilo kakve mere o iseljavanju
porodica pripadnika vojske. Jer bi to bio loš
predznak za ostale. To je stvar politike i o tome
se Glavni štab nije izjašanjavao. Ne znam, ali ja
u Beogradu svašta čujem. Moja rođaka kaže da iz
Vogošće manje - više sve ode. Pita šta da radi, a
ja joj kažem da ne ide znajući kakve probleme
imaju ljudi koji su otišli iz drugih krajeva.
A o tome šta je planirano za Sarajevo ne
znam ništa jer nisam bio na tom sastanku. Kad
sam se vraćao iz Vogošće i ušao u hotel “Park”,
naleteo sam na sastanak na kome je bio
Krajišnik i predsednici opština, bilo je možda 25
ljudi. Pričalo se o stanju u Sarajevu, Krajišnik je
to iznosio u smislu da se izvrši priprema, da je
odluka doneta da se samo dislocira namenska
industrija, da će se voditi dalja bitka za stvaranje
uslova za povoljniji položaj srpskog dela
Sarajeva. Svi su uglavnom bili opterećeni problemom
hoće li se moći ostati, odnosno šta sa narodom?
Ni na jednom sastanku, na kome je govoreno
o tome kako će se narodu objašanjavati
iseljavanje iz Sarajeva, nisam bio prisutan.
SASTANCI
SA
MILOŠEVIĆEM
Prisustvovao sam samo jednom sastanku
kada je povedena akcija oko mirovnog procesa.
Bio je to sastanak sa Miloševićem kad je delegacija
bila ispred Republike Srpske. Prisustvovao
sam na tome sastanku na kojem je trebalo da se
da nekakva saglasnost da Milošević može pregovarati
u ime Republike Srpske. Jedino sam
odlazio kod mojih kolega, i to kod Ratka
Milovanovića, generala, pomoćnika za pozadinu
u Generalštabu Vojske Jugoslavije. To je moj
bivši zamenik. Ne znam da li sam jednom ili dva
puta navratio kod Perišića, u zgradi
Generalštaba, Kneza Miloša 35, naspram vlade
Srbije.
Ja u službenom svojstvu, isključujući taj sastanak
koji je bio kod Miloševića, nisam više prisustvovao
kao službeno lice.
Na sastanku su bili naši političari;
Krajišnik, predsednik Vlade Kozić, Kontić,
ministar spoljnih poslova Aleksa Buha, Biljana
Plavšić, Koljević... Iz vojske su bili Mladić,
Gvero, Tolimir, ja. S njihove strane je bio Lilić,
Milošević, Perišić, Momir Bulatović, ministar,
drugi Bulatović.
Sastanak je trajao do poslepodne, oko pet
sati. Uglavnom su političari diskutovali, a mi
smo bili kao neka vrsta dekora, ili ne znam šta
smo? Milošević je predsedavao, raspravljalo se
kako će se u Dejtonu nastupati, ko će sačinjavati
delegaciju? Rasprava se vodila oko toga može li
Milošević dobiti saglasnost da zastupa
Republiku Srpsku? On je tražio da mora imati
potpis da je on ovlašten od delegacije Republike
Srpske i da sve što on potpiše oni treba da prihvate.
To je i potpisano, samo patrijarh Pavle nije.
Patrijarh Pavle je samo govorio u delu da ne
treba ići u raskol da treba to sve privoditi u tom
smislu da se stvori i obezbedi mir, da se stvore
uslovi da može narod normalno živeti.
Šta su generali mislili? Poznato je da je u
prirodi stvari da vojska uvek ima malo drugačije
gledanje od politike. I uvek ima primedbe na to
kako onaj govori, šta govori, kako zastupa.
Razgovarao sam i sa Koljevićem, u pauzi.
Sarajevo je bilo veliko pitanje, posebno oko toga
kako ga tretirati? Milošević nije smatrao da je
Sarajevo bitno za proces, a to Karadžiću nije
odgovaralo.
BOSNA U
JUGOSLAVIJI
Pre rata bio sam i na sastanku posvećenom
organizaciji vojske, tadašnje JNA. Bile su dve
varijante; Jedna sa Bosnom u Jugoslaviji, i
druga, bez Bosne u Jugoslaviji. Da vam kažem
general Simanović, koji je načelnik Prve uprave,
jer je to u njegovoj nadležnosti, rukovodio je
sastankom,
ali je paralelno sa njim u delu koji se
odnosi na formiranje vojske u jednoj i drugoj
varijanti bio i general Ljubo Domazetović kao
načelnik Treće uprave. Sastanaku su prisustvovali
pomoćnik za pozadinu, svi načelnici
rodovskih i pozadinskih službi.
To je moglo biti u martu mesecu 1992.
godine. Znate, u to vreme, bez obzira što je bio
rat, SSNO se bavio pitanjem smanjenja vojske u
celini pa je bilo dosta sastanaka posvećenih
organizacionim
problemima unutar vojske. I nije
bilo neuobičajeno da dolazimo na te sastanke, ali
mene je ovog puta iznenadilo to kad sam ušao u
salu da vidim te karte. Kada je javljeno da idemo
na taj sastanak znali smo da se radi o
reorganizaciji
vojske. Mislili smo da je to razlog.
Medutim, kad sam ušao, vidio sam da je sad
nešto sasvim novo. Koliko se sećam u ovoj varijanti
bez BiH trebalo je da bude izmedu 90 i 100
hiljada ljudi, a u varijanti sa BiH u Jugoslaviji od
130 do 135 hiljada pripadnika armije. Nije na
sastanku bilo govora o mobilizaciji.
Dakle, bile su nacrtane dve karte sa granicama
Jugoslavije u kojoj je BiH i granica
Jugoslavije u kojoj nema BiH. Zaključeno je da
svaki od učesnika napravi svoj predlog za svoje
sastave u obe varijante. Znam da je sektor pozadine
predviđao tri baze na ovom prostoru kao što
su bile i ranije - banjalučka, sarajevska i
tuzlanska.
To je prvi put bilo da sam se sreo da je neko
razmišljao i o tome. Bilo je dosta primjedbi
zašto vojska da razgovara i zašto država nije bila
iza tih pregovora BiH i JNA.
U izjavi sam napisao: "Pouzdano znam da je
postojala rešenost da se u okviru Jugoslavije
sačuva BiH".
Kad sam se sreo s tom kartom po prvi put u
životu sam emotivnije reagovao. Znam i za
mnoge druge da je to bio grom iz vedra neba.
Moj susret sa tom kartom značio je za mene
jedno strašno zaprepaštenje. Ja sam tada iskazao
bes, ali to je manje bitno.
Zna se da je BiH proglašena kao nezavisna
država, ali postignut je nekakav politički dogovor
koji je isključivo bio vezan za činjenicu da je
vojska tu imala instalirane izrazite kapacitete, da
se računalo, verovatno, za taj period ako je BiH
trajno dobila samostalnost, da će za taj period
trebati neke od kapaciteta razvijati, usvojiti,
polako izvlačiti onaj deo materijalnih rezervi za
koje se smatra da treba da se izvuku.
Moje je razmišljanje, kad je već rečeno treba
se izvlačiti, bio sam uveren da hoće da se izbegnu
svi oni konflikti koji su se pojavili u
Hrvatskoj.
O formiranju neke “velike Srbije”, o tome
vojska nije nikad raspravljala, niti sam ja naišao
na neki zvaničan dokument da je o tome neko
rekao e, cilj je taj i taj.
KRIVI SU
NESPORAZUMI
Mislim da je tu ključ naših nesporazuma,
naših u ovom slučaju, što kod mene neće da se
razume da ono zbog čega se Vojska Republike
Srpske okrivljuje, najveći deo toga nisam znao
da se radi. Imam razumevanja, polazi se od toga
general, član Glavnog štaba, sve ovo se dešavalo,
a on govori - ne znam.
Znam ja, bombarduje se Sarajevo. Ne trebam
biti ni u Glavnom štabu da znam da se bombarduje
Goražde, da se bombarduje, ne znam,... To
sam hteo da kažem. Puno toga nisam znao i to
što nisam znao teško ulazi u mene. Jer, neke
svari ne mogu da verujem, kosi se sa mojim
poimanjem i moralom.
Ako budem imao mogućnosti, prva stvar
koju hoću kao čovek da u sebi raščistim, sigurno
ću uložiti napore da saznam nešto od toga više,
nešto od tih bitnih stvari. Ako budem imao
mogućnosti, to će verovatno uticati na mene i
tako da sutradan, ako se to sve potvrdi, da ja
nešto kažem i iskažem nekakvo svoje kajanje
zbog toga. Ali i da objavim, kao što govorim, sa
kojim pobudama i ciljem sam učestvovao u tom
ratu. Bilo bi ludo da sad kažem da je sve ovo
uticalo na mene, ali jednostavno data mi je hrpa
informacija pred kojima se čovek mora zamisliti.
Mislim da je to jedini mogući način da bi čovek
saopštavajući stvarno stanje i ono što jeste moja
posredna primedba i da preko toga moju poslednju
krivnju na taj način iskupim. Kao čovek.
SADRŽAJ
Predgovor
Hapšenje na Ilidži
Angažman u JNA i prekomanda u Bosnu
Sastanak u Predsjedništvu SFRJ
Izmještanje Komande iz Sarajeva
Izvlačenje vojnih rezervi
Blokada Sarajeva
Naoružavanje bosanskih Srba
Veze sa Generalštabom vojske Jugoslavije
Nabavka municije i naoružanja
Sastanci kod Perišića
Jugoslovenske uniforme na Karadžićevim vojnicima
Jedinice van kontrole
Dobrovoljci iz Srbije
Stranci u srpskoj vojsci
Mobilizacija u Srbiji
Nepovjerenje političkog i vojnog vrha
Zagovornici “čistog prostora”
Karadžić i Mladić
Krajišnik i Karadžić
Pamflet protiv oficira
Usamljeni komandant vojske
Mladić o Haškoj optužnici
Bliskost Mladića i Tolimira
Vlada je kupovala motore za aviobombe
Mladić naređivao upotrebu aviobombi
Intervencija generala
Naoružavanje u “Pretisu”
General se bavio ”svojim poslom”
“Udri po Sarajevu !“
“Lunama” po bh. gradovima
Miniranje objekata
Planiranje napada na Srebrenicu
Napad na Srebrenicu
Nagrada za Srebrenicu
Muslimani - zarobljenici
Mirko Krajišnik
Tihi Momčilo
Ratko Mladić
Manojlo Milovanović
Zdravko Tolimir
Susreti sa Koljevićem
Biljana Plavšić
Susreti sa Kalinićem
Karadžićeva pozicija
Jovica Stanišić
Fikret Abdić
O vojnim porazima
Šverc naftom
Saradnja sa Hrvatima
Šverc oružjem
U Banjoj Luci septembra 1993. godine
Provedba Mirovnog sporazuma
Naoružavanje nakon Dejtona
Iseljavanje sarajevskih Srba
Sastanci sa Miloševićem
Ja sam Jugosloven!
Bosna u Jugoslaviji
Srpska vojska je gubila teritorije
Greška srpskih intelektualaca
Krivi su nesporazumi
Prilozi
Biografija Đorđa Đukića
Orden za generala Đukića
Optužnica protiv generala Đukića
Starješine VJ “na službi” u Republici Srpskoj i tzv.
Srpskoj Krajini
Index imena
