Crnogorska tužilica u Gacku

Umro neki Špiro na Jaseniku, u Gacku. Špiro je bio rođeni bogalj, i umno i fizički.
Kad je umro bilo mu je dvadeset godina. Ko ga je god poznavao svak je rekao: Bog se osevapio što ga je uzeo sČ ovoga svijeta.
Okupile su žene oko pokojnika, nijedna ne nariče - nemaju šta da reknu, a stid ih lagati. Posljednja dođe Jovana Rebić, rođena Perović iz Golije, poznata tužilica, pa reče ženama:
- Što koja ne rečete što Špiru?
- Ne znamo bogami strina (tako su je svi zvali) šta ćemo.
Jovana sjede pored pokojnika i otpoče:

- Ja ću s jadom govoriti,
Da ti rečem, bane Špiro,
Ti nijesi još dorastao!
Da ti rečem, vilo Špiro,
Ma su vile ženske glave.
Da ti rečem, grade Špiro,
Gradovi su od kamena.
Da ti rečem, bore Špiro,
Borovi su po planina.
Ma ću nako baš kako je:
O, ti Špiro, majčin sine,
Tebe jadna majka žali
Ima puno dvades ljeta,
Danas će te prežaliti.

Priredio Čedo Baćović: CRNOGORAC NA POTONJOJ URI

IZ STARINA

 ''Volujače, jadijače!

Lebršniče, nesrećniče!*

Teško nama među vama!

U zlu dobro čekajući!''      

     (zapis na krajputašu blizu Gacka) 

*Ne postoji krajputaš u Gacku na kome je ova pjesma napisana.Izvorna verzija sadrži još dva stiha:

Zelengoro, noćna moro!

Lukavice, kukavice!

http://www.mizprozor.org/index.php?option=com_content&task=view&id=90&Itemid=50

ZVIZDIĆI U KONJICU...

…..IZ CIKLUSA :ZAPAMĆENJA MUJE RIZVIĆA «Uspomene iz starog Konjica» je knjiga nastala na osnovu zapisa prikupljenih i sačuvanih vrijednim angažmanom Muje Rizvića (1923-1998),koji je volio da sluša i bilježi razgovore i priče iz dalje prošlosti., poštujući Bašeskijinu « Što je zapisano ostaje,a što se pamti iščezne». «Uspomene iz starog Konjica « je prva objavljena knjiga iz ovog ciklusa za koju su recenzije napisali Senadin Begtašević i Esad Bajić. Zapamćenja Muje Rizvića je priredio Velid Gagula. Promocija ove knjige je obavljena 16.juna uz Dan Općine Konjic . Nesuđena ženidba konjičkog kadije U Konjicu je u prošlosti bilo obrazovanih ljudi , koji su u lokalnoj vlasti služili i ulemi. Bilo je i kadija , po čemu neke porodice prema predanjima ,nose svoje današnje prezime. Recimo da je to familija Vajzović ,po nekom kadiji Vaizu dobila to prezime,a prije su se drugačije prezivali. Salihkadić je familija nazvana po nekom Salih kadiji , koja se u novije vrijeme I zvanično preziva skraćeno Kadić. Stariji Konjičani su pričali da su iz Gacka davno došla trojica braće Zvizdića , nastanili se u Konjicu i zasnovali porodice promijenivši prezime. Tako su kažu od jednog brata Salihkadići -Kadići , od drugog Hadžići ,a treći se brat nije ženio. Po Rasimu Gaševiću, kako mu je pričao Arif ef. Džumhur , bio je za Turske u Konjicu -Hercegovački sandžak neki Salih kadija,sa mešćemom na Orašju.On je iako oženjen bacio oko na mladu Hadžizukića udovicu ,koja je imala u Konjicu dobar imetak i kmete van Konjica. Nastanjena je u Begtaševića polju ,dakle u drugoj nahiji i kadiluku. Kada joj se nazvao mušterija ona ga je odbila ,rekavši mu da se uopšte neće više udavati radi maloljetnog sina Muje.Odbila ga je i kada joj je rekao da će on u svemu preuzeti brigu o njenom maloljetnom sinu.Kada ga je udovica i pored svega ponovo odbila ,kadija se i dalje nije mirio s tim ,već je kovao plan da dođe do nje i privoli je na udaju.Zato pozove u mešćemu nekog kovača Cigića,dadne mu podosta para i saopšti da mora ukloniti kako znade sina od Hadžizukića udovice,ali da o tome ne smije niko znati. Cigić je nerado i jedva pristao na izvršenje tog zločina. Jedne noći otišao je u polje i pratio kretanje mlade udovice ,sačekao je da se sa sinom vrati sa sijela iz komšiluka. Ali, kada se vraćala odustao je da ubije dijete,nije tako nešto nikako mogao učiniti sa dječakom niti sa njegovom majkom. Sutradan je otišao kadiji na njegovo radno mjesto u mešćemi i rekao sve šta je bilo ,kako je i zašto odustao u zadnji čas od zločina. Salih kadija je Cigiću dao još para,sada ga zamolio,a priprijetio da o tome nikom ništa ne priča ni za živu glavu. I nije za kadijinog života,ali nakon Salih kadijine smrti ,Cigić je to sve ispričao i otkrio. Od tog Muje je nastavljena loza ,kažu, svih Hadžizukića. (Odlomak iz knjige «Uspomene iz starog Konjica» ) Iz ciklusa Zapamćenja Muje Rizvića…

http://www.konjic.ba/bosanski/kpd/index.php?sta=3&vid=101

POEMA IVANA GORANA KOVAČIĆA "LEGLA ORLA..." NAPISANA JE U U GACKU 1943. GODINE

ŽORŽ Skrigin, baletski igrač i umetnički fotograf. Filmski snimatelj i reditelj, antifašista. Sin "georgijanskog kavalira", pukovnika carskog, ađutanta komandanta Odese. Tzv. beli Rus. Pamti kad su srušili cara Nikolaja II.:

Krivokapić: Znali ste Ivana Gorana Kovačića?

SKRIGIN: Vrlo dobro, još iz Zagreba. Bio je velika ljubav poznate glumice Marije Crnobori. Sprijateljili smo se u Bihaću, kad je došao 1942. U Gackom 1943, posle Neretve, Goran je za moju ideju novog baleta o partizanskim vatrama počeo da piše prve stihove "Legla orla, vučje staze…" Tako je nastala ova Goranova poema. Bio je divan čovek. Zbilja je šteta, što je poginuo.

Persona non grata, novinarka Bokić

U septembru (2005. godine) je odbor Srpske demokratske stranke (SDS) u Gacku i odbornici SDS-a u skupštini opštine proglasili reporterku RTRS-a nepoželjnim u tom gradu zbog serije izvještaja koje je objavila o uključenosti lokalnih zvaničnika SDS-a u korupciju i pronevjeru i izdali izjavu za štampu kojom su pozvali građane da im se pridruže u izbjegavanju te novinarke. SDS u Gacku je objavio izvinjenje nakon što su RTRS, Ured visokog predstavnika i bh. udruženje novinara osudili tu akciju.

Dio je izještaja o kršenju ljudskih prava u BiH za 2005, ostatak možete naći ovdje

Crkva je uvek uz narod

25 godina službe prote Mihajla Dodera

U Srpskom centru u Misisagi svečanim ručkom i prigodnim programom obeleženo je 25 godina službe prote Mihajla Dodera u ovdašnjoj crkvenoj zajednici. U Crkveno-školskoj opštini "Sveti Sava" želeli su da na ovaj način iskažu poštovanje koje gaje prema svom parohu i zahvalnost za njegovu službu među narodom.

Seća se vremena kada je bio jedini sveštenik u Crkveno-školskoj opštini "Sveti Sava".
- Sada nas je četvorica, a dolaskom vladike kanadskog Georgija uspostavili smo red u opštini.
Priča i o novoj generaciji emigranata, od kojih su mnogi svoje duhovno utočište našli u crkvi.
- Ne zameram ja onima koji su iz komunizma došli ovamo, pa u crkvu ne ulaze. Naše je da ih lepom rečju i lepim gestom privučemo jer crkva je ta koja je opstala i posle propasti svih režima i kraljeva. Ovaj poslednji rat, koliko god bio nesrećan i težak, na neki način nas je probudio kao narod. Shvatili smo da je naša crkva uvek tu, uz nas, bez obzira ko je na vlasti.


U Srbiji je boravio u tri navrata. Kao đak Bogoslovije "Sveti Sava" u Beogradu od 1963. do 1965, kao član eparhijske delegacije za pomirenje i prevazilaženje raskola 1991. i pre četiri godine. Doderi su poreklom Hercegovci, od Gacka. Protin otac Jefto se doselio u Ameriku, u Sent Luis, daleke 1909. Petnaest godina kasnije oženio se Matildom Hikman, Amerikankom, i dobio četiri sina. Otac Mihajlo je najmlađi, rođen je 1945.
- Oca sam malo zapamtio. Umro je kada mi je bilo tri godine. Kao kroz maglu se sećam kako me je vodio u crkvu i tada se, čini mi se, rodila moja ljubav prema crkvi. Ipak, najviše dugujem pokojnom svešteniku Đorđu Laziću iz Sent Luisa koji je uticao na mene do te mere da mi je i tada bio, a i danas je inspiracija, i zahvaljujući njemu pošao sam u Bogosloviju.

Primećujemo da otac Mihajlo, iako je rođen u Americi i što je po majci Amerikanac, ipak odlično govori srpski jezik.
- Preko puta nas u Sent Luisu živeo je Nikola Zec kome su iz logora u Italiji posle Drugog svetskog rata pristigli sin i snaha. Ja nisam po prirodi ćutljiv čovek, nisam to bio ni kao dete, i sa porodicom Zec sam naučio srpski. Išao sam i u srpsku školu i naučio ćirilicu, ali najviše sam naučio u Beogradu za te moje dve godine boravka i učenja. Ponekad, ipak, imam malih problema sa padežima, ali je najvažnije da se moji vernici i ja u potpunosti razumemo.
Sa suprugom Zorkom (rođenom Erdeljan) prota ima dva sina i kćerku.
- Moja najveća radost poslednjih godina je moja unučica Eva. Skoro joj je tri godine i unela je mnogo sreće u naše živote.



Magistar teologije

Protojerej-stavrofor Mihajlo Doder ima 35 godina svešteničkog staža. Pre Toronta služio je u Lorenu kod Klivlenda (Amerika) i u Vankuveru. U Bogoslovskoj školi svetog Tihona Zadonskog 1995. je dobio zvanje magistra teologije. Episkop Sava ga je odlikovao pravom nošenja crkvenog pojasa 1977, a na predlog episkopa kanadskog Georgija, Sveti arhijerejski sinod ga je 1996. odlikovao pravom nošenja naprsnog.

 Izvor originala:

PIVLjANI I GAČANI

Isprosio jedan Zimonjić iz Gacka đevojku u kneza Pejovića u Pivi. Dođe dvadeset svatova za đevojku. Stari svat bio je mladi pop Bogdan Zimonjić, docnije čuveni gatački vojvoda.

Prijatelji ih dočekaju dobro. Ujutro rano postave sofru i donesu ”kolače”. Svi kolači sastojali su se od dobre lubine jalova brava, tepsije pite, grude sira i pogača. Na ovu pogaču, zvanu ”kolač” domaćin od svatova morao je metati pare da se otkupi. A prijatelj je uzimao koliko ga je ”obraz” podnosio.

Stari Zimonjić, domaćin od svatova i đevojački svekar, na zahtjev prijatelja stane metati pare – najprije srebrne, a zatim i pet-šest zlatnika. Prijatelj sve viče: „Pokrivaj! Pokrivaj! Došo je Zimonjić u Pejovića - kućić u kućića - obraz se oće!

Pop Bogdan, stari svat, imao je kod sebe stotinu dukata, koje je bio pokupio od Srba po svoj parohiji kao harač, a koji nije još bio predao turskim vlastima u Gacko. Izvadi ćesu iz džepa od dolame i tresne svih sto dukata na pogaču.

- Ooo! Sad si pravi kućić i prijatelj! - veselo se nasmija domaćin i sruči sve pare na trpezu od kolača, izvadi prtenu ćesu i sve sruči u nju. Zamrska ćesu, zametne tri uzla na njoj, ustane, otvori sanduk, metne u nj ćesu s novcem, uzme ključ, zaključa jednom, pa drugom i s ključem u džep. Vrati se i sjede na svoje mesto, pa veselo reče:

- Sad da pijemo kao prijatelji, da se veselimo i u zdravlju razdvojimo!

Kad pop Bogdan viđe da ga prijatelj opljačka, ijetko, svojim krupnim glasom zaviče:

- Na noge, gospodo svatovi, da odma idemo! - i prvi skoči, a za njim povrvješe i ostali. Pred kućom nađoše gotove azurane konje, i na zapovijest popovu: - Jašite! - svi pojašu i poćeraju konje galopom, a pop najprvi. Prijatelj iznenađen zaviče:

- Čekajte đevojku da primite, evo je gotova!

- Neću ti ja ni đevojku ni prijateljstva - odgovori mu pop Bogdan - ja za te pare mogu naći do Ravnoga dvades’ đevojaka i boljije i od boljega.

Viđe prijatelj Pivljanin u čemu je stvar, pa zavika:

- Čekaj me, prijatelju pope!

Brzo se vrati u kuću, otključa sanduk, uzme ćesu, potrči, stigne popa i strpa mu ćesu u džep od dolame.

Pop izvadi ćesu i zaviri, pa kad vidi na njoj sva tri uzla, reče:

- Povratimo se da primimo đevojku.

Vrate se pred kuću pop naredi da sjašu samo đeveri i prime mladu, i odmah produže dalje bez ručka.

 www.zinecanima.cg.yu/Analiza_za_avgust_2005.pdf

Jane Birkin – glumica koja je igrala u filmu  "19 djevojaka i mornar", Milutina Kosovca

U prepunoj dvorani sarajevskoga Bosanskog kulturnog centra, Jane Birkin je imala koncertnu promociju posljednieg albuma "Arabesque", koji je sniman u Francuskoj, Alziru, Njemackoj, Engleskoj, Grckoj, SAD-u, Japanu, Rusiji i Ukrajini…

…Ovo nije prvo gostovanje Jane Birkin u Sarajevu. Prvi put to se desilo jos ratne 1994. godine kada je dosla s nekolicinom prijatelja da posjeti Francisa Bueba, covjeka koji je osnovao francusku knjizaru-galeriju, koja je nesto kasnije prerasla u "Asocijaciju Paris-Sarajevo", odnosno Francuski kulturni centar Andre Malraux…

…Jane Birkin je rodjena 14. 12. 1946. godine u Londonu u aristokratskoj porodici. Tokom proteklih decenija, dosta burne karijere, ostvarila je vise znacajnih uspjeha. Prvi put se pojavila na velikom ekranu 1964. godine u filmu "The Knack…and How to Get It" rezisera Richarda Lestera, a na pozorisnim daskama je prvi put zaigrala u mjuziklu "Passion Flower Hotel", kompozitora Johna Barrya, koji je napisao muziku za nekoliko filmova o Jamesu Bondu. Na snimanju filma "Slogan" Pierrea Grimblata, upoznaje Sergea Gainsbourga i tu zapoceta saradnja se nastavlja vise od jedne decenije. Bili su jedan od najuspjesnijih i umjetnickih parova.
..... Jane Birkin & Serge Gainsbourg sa pjesmom "Je t'aime, moi non plus", 1968. godine postizu svijetski uspjeh izazivajuci dosta burne reakcije tadasnjih medija. U martu 1991. godine umire Serge Gainsbourg, a Jane nastavlja solo karijeru.
.....Njen dvanaesti album "A la légere" izlazi 1998. godine i ostat ce zabiljezen kao prvo ostvarenje bez autorstva Sergea Gainsbourga. No, njen posljednji album "Arabesque" sastavljen je od kompozicija Gainsbourga, i to u novom aranzmanu orijentalnog zvuka, cijoj smo sarajevskoj koncertnoj promociji prisutvovali....

…Vi i Serge ste igrali u filmu "19 djevojaka i mornar", Milutina Kosovca. Sjecate li se te uloge i kako je proteklo snimanje tog filma u Hercegovini?

.....U to vrijeme sam snimala s Abrahamom Polanskim, ne Romanom Polanskim. U pitanju je reziser koji je bio na crnoj listi u Americi, poznatijoj kao McCarthyeva crna lista. Nekada je bio vezan za Komunisticku partiju, i nije imao mnogo novca za snimanje filmova. Snimali smo Willy Boy Go Home. Radilo se o progonu Jevreja iz Rusije, i Abraham je izabrao Jugoslaviju za mjesto snimanja, jer je dosta slicila Rusiji. Uostalom, nije nam bilo dozvoljeno da tamo snimamo. U filmu je glumio I… Wollock, koji je bio divan u Baby Doll. Mnoge poznate zvijezde u to vrijeme su glumile u njegovom filmu; mene je pozvao da glumim glavnu zensku ulogu. Pitao je Sergea da igra mog glupog, dosadnog i tvrdoglavog ljubavnika, na sto je ovaj pristao. Serge je zaista divan u tom filmu; sav je smotan, ustvari, on je verzija zvucnog Chaplina. Bio je vrlo sarmantan.
.....Za vrijeme snimanja, jednog dana mi je prisao Kosovac i pitao Sergea i mene da li bi mi, posto smo dvije velike evropske zvijezde, igrali u evropskoj verziji westerna. Trebali smo igrati partizane. Serge bi bio najveci junak, a ja medicinska sestra, pored njih 18. Pristali smo na to. Sporazumjeli smo se oko novca; nasi agenti u Parizu su to dovrsavali. Snimali smo u Gackom, Slanom, na planinama u Hercegovini. Za nas je bilo vrlo neobicno sto smo mi u tom filmu. Serge je htio da sve to snima - da napravi film o filmu. Sve je bilo tako smijesno. Za vrijeme objeda, jugoslovenski glumci obuceni u nacisticke odore bi sjedili na jednoj strani kantine, a ovi drugi obuceni u partizanske na drugoj strani. Serge je htio sve to da snimi. No, producenti su ga odgovorili od toga, jer je bilo preskupo. Sjecam se jedne scene u kojoj sam plivala u jezeru s jos tri jugoslovenske glumice. Tada sam bila trudna s Charlottom. Sjecam se da sam skocila u jezero i da sam trebala izaci iz njega, no kako smo nosili one stare kupace kostime, koji sve pokrivaju, po izlasku iz jezera trebale smo da naletimo na njemacke vojnike, koji su, opet, trebali biti iznenadjeni prizorom cetiri djevojke kako se kupaju u jezeru. Za to vrijeme je Serge uzeo mitraljez, prisunjao se Nijemcima s ledje i sve ih poobarao. Serge inace nije bio sportista, nikada se nije bavio nikakvim sportom, a kada je odradio tu scenu, poceo je da kuka kako ga noga boli - uganuo je nogu. Vidjela sam taj film prije neki dan. I uprkos castingu, snimanje je bilo vrlo zabavno, Serge je bio sarmantan. Sjecam se da je u tom filmu glumila neka djevojka, mislim da je bila miss necega, bila je vrlo lijepa, ali je morala da odreze svoju dugu, lijepu, plavu kosu. Plakala je danima. Sada mi je zao sto Serge nije napravio taj svoj film o filmu. To bi slicilo onom Truffautovom filmu o filmu. Sve stvari koje su se desavala na setu su bile divno iskustvo za mene. Cak se sjecam i jedne scene na ratistu koja je kasnije izbacena iz filma. Ipak, mislim da je reziser bio zadovoljan, iako je bio svjestan cinjenice da se ne radi o najboljem filmu na svijetu.
.....Ljudi koje smo upoznali na snimanju su bili divni, ljudi koji su nam donosili hranu. Serge je smatrao da je groblje koje se nalazi u Gackom predivno. Rekao je da je lijepo poput piramida, poput dolina u kakvom kraljevstvu. Rekao je da moze osjetiti kako Rusija nije daleko. Kada smo bili u Ljubljani, 24. februara i pripremali koncert, po povratku u svoju hotelsku sobu neko je gurnuo kovertu ispod mojih vrata: otvorila sam je a unutra su bile fotografije sa snimanja - Serge, mlad u uniformi. Poslije sam stupila u kontakt s tom djevojkom-zenom i upoznala sam njenog muza i sina. Srele smo se nakon 33 godine! Na jednoj fotografiji smo svi imali cigarete u ustima, a Serge je govorio da jugoslovenski duhan nije bio dovoljno jak pa je stavljao balegu da bi mu poboljsao ukus…

izvor originala: http://www.fena.ba/bihkult/muzika/klupska-jane-birkin.htm

ŠETNJA GENERALA BLAGOJA ADŽIĆA
 
S generalom Aleksandrom Vasiljevićem razgovarao sam u utorak, 14. ožujka,2006. u njegovom stanu, u nizu urbanih vila, na Topčiderskoj zvezdi u Beogradu, nadomak nove zgrade kineskog veleposlanstva. Njegovi susjedi uglavnom su umirovljeni generali, mada se posljednjih godina struktura tog elitnog, generalskog naselja, ponešto promijenila. Dok me pratio prema taksi stanici, kroz park zatrpan snijegom, upozorio me na osobu koja nam je, uskom očišćenom stazom, dolazila u susret:
 
"To je general Blagoje Adžić. Prestao me pozdravljati nakon mog svjedočenja u Haagu u procesu protiv Slobodana Miloševića."
 
I doista, mimoišli su se bez pozdrava, kao osobe koje se ne poznaju i nikada se ranije nisu vidjele. Da me Vasiljević nije upozorio, nikada u tom oronulom starcu koji nam je, polako, oslanjajući se na štap, dolazio u susret, ne bih prepoznao nekad toliko moćnog generala. Ne samo zbog prilično jadne vunene štrikane kape na glavi, već prije svega zbog brade u koju je obrastao, nadoknađujući tako, valjda, u starosti ono što za vrijeme aktivne službe nije mogao imati. (Drago Hedl - NIJE KOS SVE ŠTO PJEVA -Feral Tribune)

*Knjaz Nikola i serdar Mujičić

Serdar Mujičić iz Oputne Rudine bio je poznat kao vrlo duhovit i pametan čovjek, a naročito je volio šalu i priču. Na jednom skupu Crnogoraca na Cetinju knjaz Nikola će reći serdaru:
-Serdare, dobar si čovjek! Božja ti vjera! i mio si mi i znaš šta, namislio sam ti darivati jedan čitluk nasred Gacka. (Gacko je tada bilo pod Austrijom).
-Možeš mi darivati i Beč, gospodaru!-
-Ti se, serdare, kanda sa mnom rugaš! reče knjaz.
- I ti, gospodare, sa mnom, reče serdar, a ja još nikada nijesam vidio da se kroji koža na živom međedu.
Knjaz izvadi sat da vidi koja je ura, a serdar ga upita:
-Koja je ura, gospodaru?
-Deset manje deset, reče gospodar.
-Pa to je do đavolje, gospodaru.
Otada osta poslovica: Đavolja ura kao u serdara Mujičića.

Umio bih se i ja sprdat

Izvor originala:

http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_u_xix_vijeku/kralj_nikola_u_anegdotama.htm

*Pa ti izracunaj koliko dugo je Gacko , u planovima, tefterima i snovima susjedne nam (ekoloske) drzave- (podvukao i podcrtao Urednik)

Општинa Гацко*

Општина је смјештена у југоисточном дијелу Републике Српске (у даљем тексту: РС), на простору од 732 км2. Надморска висина града је 960 м, а планинског превоја Чемерно износи 1.297 м. Према процјени, на територији Општине живи око 11.000 становника, који су распоређени у 7 мјесних заједница. Општина спада у ред општина РС и БиХ са најстаријим становништвом. Према процјени, преко 20% становништва старије је од 60 година. Према подацима општинске управе, крајем 2003.г. укупно је било запослено око 3.700  лица, а незапослено 930 лица. Образовну структуру становништва карактерише високо учешће средње образованих и релативно мање неписмених (мање од 4%), више од 8% становништва има вишу или високу школску спрему, а 4% има студената. Структура земљишта је следећа: 48% пашњаци, 28% шуме и ниско растиње, 12% ливаде, 8% оранице, 3,8% неплодно земљиште и 0,2% воћњаци. Природни ресурси Општине су угаљ, вода, пољопривредно земљиште, камен, шљунак, пијесак и љековито биље. Искориштеност природних ресурса је на ниском нивоу, осим угља који се користи за производњу електричне енергије.

Према Плану и програму развоја Општине који ће се финансирати из средстава остварених по основу Закона о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије (у даљем тексту: Закон о накнадама) и Закона о рударству, правци развоја Општине су: инвестирање у развој пољопривреде у циљу оживљавања села коришћењем природних ресурса; улагање у обављање и развој традиционалних заната за којима постоји интерес; улагање у развој кућне дјелатности; улагање у развој туризма; улагања у истраживање и развој нових информативно- комуникационих технологија, интелектуалних услуга и услуга у области здравстене,социјалне и дјечије заштите и улагање у истраживање и израду развојних програма.

Законодавну власт представља Скупштина Општине од 21 одборника, изабраних према Изборном закону БиХ и РС и према Закону о локалној самоуправи. Претходни сазив Скупштине у 2004.г. одржао је 4 сједнице, а након локалних избора извршено је конституисање нове Скупштине и до дана ревизије одржано је 8 сједница. Записници и тонско снимање сједница, уредно је вођено. Након расписаног конкурса, именовани су  секретар Скупштине и начелник одјељења за привреду, финансије и друштвене дјелатности, а начелник одјељења за општу управу функцију обавља као в.д. Начелник Општине носилац је извршне власти у Општини, заступа и представља пштину и руководи радом њене управе. Према Правилнику о организацији и систематизацији радних мјеста општинске управе од 29.07.2004.г. («Сл. гласник општине Гацко» бр. 5/04 од 05.08.2004.г.), општинска управа организована је у два одјељења: одјељење за општу управу и одјељење за привреду, финансије и друштвене дјелатности. Радници Општинске управе обављају послове локалне управе и друге стручне послове. Из буџета Општине финансирана је општинска управа, Центар за социјални рад, Дјечији вртић и Средњошколски центар.

Према Одлуци Владе РС о ранг-листи развијености општина за 2004.г. («Сл. гласник РС» број 1/04 од 01.01.2004.г.), Општина спада у ред средње развијених општина. Сједиште Општине је у ул. Солунских добровољаца 2.

 *(Извјештај о ревизији финансијског извјештаја општине Гацко  за период 01.01 – 31.12.2004. године)

VIZIJA ZAJEDNICE

...Položaj TE Gacko na vrhu slivnog područja rijeke Trebišnjice, tj. u primarnoj zoni vodosnabdjevanja nizvodnih naselja ovog područja, sa svojim ostacima od sagorijevanja lignita, predstavlja velikog potencijalnog zagađivača. Hidrografsku mrežu šireg i užeg područja Gatačkog ugljenog basena čini rijeka Mušnica sa pritokama Gračanicom, Gojkovića potokom i većim brojem bezimenih potoka. Mušnica je glavni recipijent površinskih voda, a nastaje od potoka Vrba i Jasenovačkog potoka. Ispod Srđevića r. Mušnica prima svoju poslednju pritoku Gojkovića potok. Napuštajući Veliko Gatačko polje kod Srđevića rijeka Mušnica ulazi u ponorsku zonu i zavisno od vodostaja ponire preko niza ponora, počev od ponora zvani Jama pa do Šabanovih ponora u Malom polju. Utvrđeno je da vode r. Mušnice podzemnim putem za vrijeme visokih vodostaja otiču prema hipsometrijski nižim poljima Cerničkom i Fatničkom, gdje iz Fatničkog polja oko 75% ovih voda odlazi na izvorište Trebišnjice (za oko 5-23 dana), a drugi dio voda odlazi u Bregavu. Za vrijeme niskih vodostaja cjelokupna količina voda odlazi prema Trebišnjici. Termoelektrana se nalazi na samom vrhu slivnog područja rijeke Trebišnjice, tako da štetni produkti koji se javljaju pri izgaranju uglja u termoelektrani direktno prijete nizvodnom području. Danas se čvrsti ostaci sagorijevanja lignita u kotlu termoelektrane - pepeo i šljaka deponuju na unutrašnje odlagalište I i II površinskog kopa "Gračanica", koje se nalazi u sklopu polja "A". Ovaj pepeo je poznat kao hazardna sirovina. Shodno tome, potrebno je uspostaviti sistem posebnih mjera osmatranja koje trebaju da ukažu na efikasnost zaštite, stepen i mjesto eventualnog zagađenja. Osnovni sistem kontrole zagađenja voda svodio bi se na kontrolu voda u Srđevića klancu. To znači, potrebno je ugraditi stalnu automatsku monitoring stanicu sa kontinualnim praćenjem nekih parametara (pH, provodljivosti). Vršilo bi se stalno kontrolisanje nivoa podzemnih voda u pijezometrima za određivanje pH i provodljivosti. Jednom mjesečno uzorkovala bi se voda sa više lokaliteta i određivali svi bitni fizički i hemijski parametri. Bilo bi potrebno odrediti i neke metale (najmanje dva puta godišnje Na, K, Zn, SO2, Cr, Pb, Sr, As, B, U, Se). Akumulacija "Bilećko jezero" treba da bude predmet stalnog monitoringa (osnovnih fizičko-hemijskih i bakterioloških parametara). Takođe, bitno je stalno praćenje trofičnosti jezera. Najmanje jednom godišnje trebalo bi vršiti kontrolu teških metala (onih koji se nalaze u pepelu). Da bi se zaštitio kvalitet vode od pogoršanja koja se u budućnosti mogu očekivati, sem stalnih ispitivanja, neophodno je obezbijediti adekvatne mjere zaštite ne samo u izvorišnoj zoni i orografskom slivu nego i u cijelom podzemnom slivu, koji je nekoliko puta veći od ortografskog, a prostire se na teritoriji opštine Gacko i Bileća i dijelom na teritoriji Nevesinja, Trebinja i Nikšića. Tu bi najvažnije bilo obezbijediti sigurno odlaganje pepela iz TE Gacko kao i izgradnju kanalizacionog sistema i prečistača otpadnih voda u Bileći. Trenutno sve komunalne vode (kanalizacija i oborinske vode) izlijevaju se u Bilećko jezero preko primitivnog taložnika čime se ugrožava sliv Trebišnjice od Bileće nizvodno....

 http://www.solidarnost.ba/

Uza Stepen na Gacko, kraj mramora

zvor: Wikisource  http://hr.wikisource.org/wiki/Uza_Stepen_na_Gacko%2C_kraj_mramora

Ključ (stari grad)