34.

A, oj đevojko, moje janje malo,

Haj, ko je bolan tvoje janje malo.

Haj, mene moja milovala majka

Haj, od milosti, janjetom me zvala.

Od radosti za nedragog dala.

Za nedragog đe je dosta blaga.

Nije blago groši ni dukati,

Već je blago što je srcu drago.

A meni je jedno momče drago,

Al’ to momče nije soja gospodskoga.

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

35.

Gorom jezde kićeni svatovi,

Gorica im s lista progovara,

„Kud idete, kićeni svatovi,

Kud idete, kud konje morite?

Umrla je prošena đevojka,

Na umoru majci govorila:

„Dobro moje svate dočekajte,

Svakom svatu po boščaluk dajte,

Mome dragom devet boščaluka.

Nek se oblači za devet bajrama,

Nek se oblači, neka me spominje.

Svakom svatu slatku limunadu,

Mome dragom gorku i čemernu.“

Ema Bašić, stara 50 godina

Selo Bašići, Gacko

36.

Poljem se vije Hajdar – delija,

Po polju ravnu, na konju vranu.

Gleda ga , gleda Ajka sa čardaka.

„Ajko đevojko, i kose tvoje,

Tvoje me kose po polju nose.“

„Hajdar delija i perje tvoje,

Tvoje me perje na čardak penje.“

Sejdo Bašić, 55 godina star,

selo Bašići, Gacko

37.

Nini, sine u varakli beši.

Beša ti se na moru kovala,

Kovale je do tri kujundžije.

Jedan kuje, drugi pozlaćuje,

Treći meće od zlata jabuku,

U jabuku sjajno ogledalo.

Da se vidi majki večerati

U sred noći kao u sred dana.

Ema Bašić, stara 50 godina

Selo Bašići, Gacko

39.

Spavaj, sine, san te prevario

Sanak ti se pod glavu savio.

Tebe majka u želju rodila

I u velikom dobru odgojila.

Tri puta te na dan povijala,

Iz pamuka u bijelu svilu,

A iz svile sve u suho zlato.

Rumenom te ružom utirala,

I ćulsijom vodom umivala,

Beša ti je na moru kovana.

Kovale je do tri kujundžije,

Jedan kuje, drugi pozlaćuje,

Treći kuje od zlata jabuku.

U beši mi lijep san usnio,

Da ti majka tanku košu kroji.

Jednu majka, a drugu pomajka,

Treću teta materina seka.

Pašana Voloder, stara 58 godina,

selo Zurovići, Gacko.

40.

Sio sultan te plače,

U subotu pred veče.

Pitala ga robinja:

„Šta je tebi sultane?”

“Kako šta je robinjo?

Sva mi Bosna propala

Hercegovcim’ dopala.

Il’ ću glavu izgubiti

Ili Bosnu povratiti“

Omer Voloder, star 64 godine,

selo Zurovići, Gacko

41.

Žarko sunce na zalasku, hoće da zadje,

Ova moba na polasku, hoće da pođe.

U dobra smo sahibije, rano ćemo poći,

Da smo u kakva zulumćara, nebi do

ponoći.

Pašana Voloder, stara 58 godina,

selo Zurovići, Gacko.

42.

Češljajte mi, češljarice,

Zaklaću vam šarku koku,

I pjevčića bez repića,

Koji nije propjevao.

Pašana Voloder, stara 58 godina,

selo Zurovići, Gacko

43.

Skupila se moba na šenici,

Trista srpa, dvjesta vezioca,

Razažinje Kosa Smiljanića,

Za njom veže nejačak Alija.

„Lakše ženji, Koso Smiljanića!

A da Bog da i Bog naredio,

Ti o’sjekla tri prsta od ruke,

Ti ne mogla krvcu zaustaviti,

Dok ne doš’o nejačak Alija.

Alija ti krvcu zaustavio”.

Mejra Čorbo, stara 50 godina,

selo Soderi, Gacko

44.

Pod onom, pod onom , gorom zelenom

I onom , i onom , većom planinom,

Malo se, malo se, selo vidjelo.

U selu, u selu, kolo igralo.

U kolu, u kolu, moja djevojka.

Po čem je, po čem je, bolan poznaješ?

U struku, u struku, tanka visoka,

Sve moja, sve moje , pjesme pjevala,

sve moje, sve moje , igre igrala.

Po tom je , po tom je, bolan poznajem.

Sejdo Bašić, star 55 godina,

selo Bašići, Gacko.

45.

BOLOVANJE ĐERĐELEZ-ALIJE

Razbolje se Đerđelez Alija,

U planini pod zelenom jelom.

Na njemu se košulja bijeli,

Kajno gruda u planini snijega.

Nit ga pere majka ni sestrica.

Niti ljuba skoro dovedena,

Već ga služe dva siva sokola.

U kljunu mu vodu donošahu.

„A Boga vi, dva siva sokola,

Kakvo sam vam dobro učinio,

Pa mi vode u kljunu donosite,

Te mi grdne rane ispirate?”

„Znaš, Alija, nije davno bilo,

Kad je bitka na Saraj’vu bila,

Kad su moji tići popadali,

Popadali po zelenoj travi.

Ti najaha na konju vilenu,

Pa ti sjaha s konja vilena,

Pa pokupi moje tiće male,

Te ih stavi na jelove grane,

Onda si nam dobro učinio“.

A Boga vi dva siva sokola,

Bi li mene nešto poslušali,

Da odete šeher Sarajevu,

Da vidite moju b’jelu kulu.

Je li mi se porušila kula,

Je li stara preminula majka,

Jesu li se poudale seke,

Je li mi se preudala ljuba?“

Tad odoše dva siva sokola,

Na bijelu Alaginu kulu.

Kad mu stara po avliji hoda,

Crnijem se ćurkom pregrnula,

I u sebi tiho govorila:

„Ovuda je moja Ale hodio,

Milu majku za ruku vodio,

Ali više za života neće“.

Kad mu seke basamake ljube,

 I ovako tiho govorahu:

„Ovuda je naš bratac hodio,

Mile seke za ruke vodio,

Ali više za života neće.“

Kad mu ljuba pjeva na čardaku

„Ovaj petak, pa u drugi petak,

Doće meni kićeni svatovi.

Sa Zagorja Čengić-Hasanage“.

Tad odoše dva siva sokola,

I ovako Alu govorili:

„Vet ti uzmi dva drenova štapa,

I uprti torbu uprticu,

Te ti siđi u polje zeleno,

Pa sačekaj kitu i svatove“.

Tada Ale sidje na polje zeleno.

I to vrijeme za dugo ne bilo,

Pomoli se kita i svatovi.

Tad govori Đerđelez Alija:

„Je li izum, kita i svatovi?”

“Izum ti je, prosjačino crna!“

I dođoše pred bijelu kulu.

Svi svatovi u čelo junačko

Jadni Ale, metla za vratima.

Moli Ale kitu i svatove,

Da mu štogod milostinje dade.

Svi svatovi po dukat mu dali.

Ljuba dava devet dukata.

Tad govori Đerđelez Alija:

„Ili davaš pred dušu Ale,

Il’ za zdravlje age Hasanage?”

“Da si meni  za Aliju kaz’o,

Bolje bi te mlada darovala“.

A on uze sedefli tamburu,

Uz tamburu tiho popijeva:

„Ne čudim se ostarjeloj majci,

Što ne može poznati sina,

Nečudim se ni rođenoj seki,

Što ne može brata da  poznade,

Vet se čudim vjerenici ljubi,

Što ne može svog dragoga poznati,

Za zemana devet godin’ dana,

Kad čekaše devet godinica,

Mogla je i desetu počekati.“

Pa on uze pletenu kandžiju

Ljubu bije s’ obadvije strane,

Da svatovima žao ne učini,

Seku daje agi Hasanagi

Svoju ljubu sebi ostavljaše.

Drviša Kovač, stara 37 godina,

selo Zurovići, Gacko.

46 

Tekla Sava mutna i krvava

Ni od kiše, ni od b’jela snijega

Već od suza bilećkije’ cura!

Molbu prave sve bilećke frajle.

Druže Tito, mole te đevojke,

Da im pustiš na odsustvo momke,

Da ih pustiš nekoliko sati

Pa ih opet u brigadu vrati.

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

47.

Oj đevojko iz Bihaća,

Jedna ti je noga kraća.

Iako je ona kraća,

Istegnuće je meni braća.

Sejdo Bašić, 55 godina,

selo Bašići, Gack

48.

Aluša, Aluša, sadi vinograd

Sve jednu po jednu lozu vinovu.

Loza je, loza je biser rodila.

Ko će ga, ko će ga, babo, trgati?

Trgat ga, trgat ga , moja đevojka.

Kupi mi, kupi mi babo, sokola

Soko je , soko je u novog došo

Sinoć je , sinoć je , u krevet legao

Sa svojom , sa svojom , dragom zaspao.

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

49.

Po moru se vozila galija,

Na galiji, more, mlad delija.

Gledala ga  sa brda đevojka.

„Što me gledaš sa brda đevojko?“

„Ne gledam te da bih pošla za te,

Već te gledam da te nešto pitam,

Čim ti svoje sokolove hraniš?”

“Biser trunim sokolove hranim.

Suze ronim, sokolove pojim.

Kose režem, sokolove vežam.”

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

50.

Konja jaše Šećer-Salihaga,

Jaše dora ispred moga dvora.

Pitala ga sestra Melećana:

“A moj brate, Šećer-Salihaga,

Što to često projahuješ dora,

Svoga dora , ispred moga dvora?”

„Ne pitaj me, sestro Melećana,

Ubio sam jednoga dželata,

Pa mi ištu glavu za njegovu.

Ti imadeš tri-četiri sina

Bi li jednog seka pregorjela?”
“A bi’, brate, sva četiri za te“.

Ode majka u gornje čardake.

Tad joj jedan abdest uzimaše,

Drugi joj na namazu bijaše,

Treći joj u musaf gledijaše.

Muhameda zaboljela glava.

„Muhamede, jedan muhanate,

Tebe dajo u svatove zove“.

Muhamed je majku poslušao.

Pa se spremi daji u svatove.

Kad su bili poljem, zelenijem,

Muhamed je majci govorio:

„Gdje su , majko, svati i đevojke?”

“Ne vide se svati od avlije“.

Kad su bili na avlijska vrata,

Tu stajala četiri dželata.

Jedan kaže: „Lijep ti je majci“.

Drugi veli: „Jel’ ga žao majci?”

Treći mahnu, osiječe mu glavu.

Stade mrtva glava govoriti:

„Bog ubio svakoga junaka,

Ko volio više majku od ljube”.

Vezirka Muhović, stara 24 godine,

selo Muhovići, Gacko.

51.

Izvor voda izvirala, bistra studena,

Gdje je voda izvirala,

Tu je Šemsa čevre prala;

Gdje je prala, tu zaspala.

Privuče se mlado momče,

Te pokrade Šemsi čevre.

Kad se Šemssa probudila:

„Jalah meni, čevre moje.

Ja ne žalim tanka beza

Vet ja žalim tanka veza.

Jako sam ge prepočela.

Sa učkura Atlagića“.

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

52.

Što Morava mutna teče.

I sinoć je mutna tekla.

Zaplivale dvije seje,

Beg Emina i Fatima.

Beg Emina isplivala,

A Fatima u dno potonula.

Mrtva glava progovara:

„Beg Emina, sejo moja,

Nemoj kazat majci našoj,

Da sam se ja udomila.

Pijavice zaovice,

A ribice jetrvice,

A rakovi đeverovi.“

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

53.

Zaspala Džeha kraj mora,

Puhno je vjetar sa mora.

Klela ga Džeha đevojka:

„Neka te, vjetre, sa mora,

Bila sam slatko zaspala,

Još ljepši sanak usnila

Đe moji svati dolaze,

I mene mladu odvode“.

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

54.

Savila se bela loza vinova,

Oko onog belog grada Budima.

To ne bila bela loza vinova,

Već to bilo dvoje drago i mlado,

Koji su se iz malena volili

I zajedno belo stado čuvali.

Na sastanku jedno drugom govorili:

„Ostaj zbogom, moj rušpane zeleni,

Bog ubio ko nas mlade rastavi.

Mi ćemo se opet mladi sastati,

I zajedno belo stado čuvati“.

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

55.

Momak mami đevojku,

Na zelenu jabuku.

Izmami je na čardak,

Pa joj stade na nogu.

Kad joj stade na nogu,

Salomi joj nanulu.

Stade cura plakati,

A momak je ćešiti:

„Šuti, curo, đavole,

Kupiću ti nanule

I svilene čarape“.

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

56.

ŽENIDBA ZAIM-OSMANAGE

Zaprosio Zaim-Osmanaga

čak u livnu lijepu Eminu.

Iz Livna im dari dolazili,

Svakom dari, ali majci nema.

Za to znala Zaimova majka.

Majka kune svog Zaima sina>

„Oj, Zaime, živ ne bio majci,

Što će tebi iz Livna Emina,

Što vo radi iz Livna Emina,

Svakom dari, ali majci nema?”

Za to čula iz Livna Emina,

Te poručuje Zaimovoj majci:

„A bogami, Zaimova majko,

A ti mene ni viđeti nećeš,

Ja ću pisat Durutagić Ibru,

On je mene i ranije isk’o.

Voljela sam tvog Zaima sina

Kad je Ibro meni burme dav’o,

Davo meni burme i pršćenje.

Moji prsti ne bjehu za burme,

Ni za burme , niti za pršćenje.

Kad je meni Ibro nize dav’o

Davo meni nize i biserje,

Moje grlo ne bi ya biserje,

Ni za biserje, ni za dukate

Kad mi Ibro halhale davaše,

Nisu bile ruke za halhale,

Niti moje čelo za fesića“.

Kad je sve to Ibro razumio,

Pokupio kitu i svatove

Pa on ode Livnu po Eminu,

Te povede iz Livna Eminu.

Emina moli kitu i svatove:

„Kad budemo Zaimovu dvoru,

Skinite me sa konja kulaša,

Da ja vidim Zaimovu kulu“.

Ta se molba kod njih uvažila,

Te skidoše lijepu Eminu,

Ema ode Zaimovoj kuli.

Tamo nađe đe boluje Zaim,

Pokrio se kumašli jorganom.

Kad Emina skide jorgan s glave,

Stade gorke suze proljevati.

Tad govori momče Zaim-aga:

„Kulo moja , pusta ostanula,

Kad si prije kleta prokapala“.

Progovara lijepa Emina:

„Oj ti bolan Zaim-Osmanaga,

Nije tvoja prokapala kula,

Već ti plače iz Livna Emina“.

Kad je Zaim riječi razumio,

Odmah Bogu telsim učinio.

Vezirka Muhović, stara 24 godine,

selo Muhovići, Gacko

57.

U proljeće prvog maja

Cvjetala mi b’jela lala.

Rasti, Razo, još si mala

Rasti, Razo, do proljeća

Da narasteš malo veća,

Malo veća i starija,

Srcu mome sve milija,

Rasti, Razo, do jeseni

Hoće babo da me ženi.

Vezirka Muhović, stara 24 godine,

selo Muhovići, Gacko

58.

Momče kosi rosnu travu,

I doziva curu malu.

„Siđi mala, sa planine,

Da kosimo rosnu travu,

I da ljubim tebe malu.“

„Nemoj,  dragi, to ne valja

Rosna trava da se valja.

Rosna trava da se valja,

Bela suknja da se kalja“.

Fikreta Muhović, stara 22 godine,

selo Muhovići, Gacko