Ago Saric
   
Asim Peco 3
   
   

 

PREGRŠT NARODNIH PJESAMA IZ HERCEGOVINE

 

DISCLAIMER AND COPYRIGHT. The text presented here is intended for NONCOMMERCIAL USE and for the benefit of those who are not able to obtain the printed version.

  

Ideju da objavimo ovaj rad Dr. Asima Peca, dao nam je Semir Vranić, ljekar iz Sarajeva, koji se, pored zanimanja koje je izabrao, sevdalinkom i uopšte narodnom pjesmom, bavi veoma ozbiljno. Produkt te ozbiljnosti su internet stranica sevdalinke.com  i  blog Sevdalinke na kojima su objavljene najljepše umotvorine naroda Bosne i Hercegovine. Upravo pripremajući tekstove za svoju stranicu, Vranić je našao ovaj rad Dr. Peca, koji je objavljen u čaopisu „Hercegovina“ X/1998. godine. Kako je veliki dio pjesama u radu sakupljen u okolini Gacka, odlučili smo ga ponuditi na stranicama Gacko.net. Zahvaljujemo se gospodinu Vraniiću na ideji i tehničkoj pomoći prilikom realizacije ovog posla.

Radi potpunog razumjevanja dužni smo napomenuti da je pjesme iz okoline Gacka, u ovom radu, sakupio Asimov brat, Džemal Peco, koji je kao učitelj službovao u Gacku od 1946. godine, prvo u Bašićima , a potom u Borču. Malo pažljiviji čitaoci ove stranice sjetiće se da smo radu učitelja Peca posvetili nešto prostora u okviru tekstova o folklornim družinama iz sela Bašića, koje su svojom pjesmom i predstavama osvojile vrhunska državna priznanja , tih godina.

To je , nesumnjivo, zasluga pomenutog učitelja,  kolege mu Sulejmana Mahmutćehajića, takodje Mostarca koji u istom vremenu službuje u okolini Gacka, te Efraima Kazazića, opet , Mostarca, koji je u Gacko upućen na rad, kao medicinski radnik, a imao je ka folkloru i muzici sklonosti zbog aktivnog bavljenja muzikom u KUD „Abrašević“ iz Mostara.

Dr. Asim Peco je dao svoju saglasnost za objavljivanje ovog rada na stranici Gacko.net, na čemu mu zahvaljujemo.

 

          

PREGRŠT NARODNIH PJESAMA IZ HERCEGOVINE

 


 

26 

RAZGOVOR SVEKRVE I SNAHE

 

Stalo sunce čudo gledajući

Đe svekrva nevjesticu kara

“Ostavi mi sina bez evlada”.

Snaha uze metlu šimširovu,

Stade mesti dvore i ahare,

A uz metlu tiho popijeva:

“ Što me karaš, nijesam ti ja kriva,

Evo ima devet godin’ dana,

Kako sam ti u dvor dovedena,

Živ mi majka i sad sam đevojka.

Sa sinom ti nijesam ja legla.

Dok j’ u majke Dženetića Uma,

Ja ti čeda ni imati neću.

Kada bude noći polovina,

Stane škripa prebijele svile,

Stane žubor žutiije’ dukata,

Tud nalazi Dženetića Uma.

Sve me nogom desnom udaraše,

A uz to mi  tiho govoraše,

„Lezi tuje, agina robinjo-

Da prolazi agina kaduna“.

Snaha misli niko je nečuje,

Al’ je čuje đever – Muhamede:

“Je l’ istina, moja snaho draga?

„Istina je, đever – Muhamede“.

Tad on uze srmali jagluka,

Pa on svoju povezuje glavu.

Njega pita brate Hasanaga:

„Šta je tebi, brate Muhamedaga?

„Prođi me se, brate Hasanaga“,

Mene plaho zabolila glava.

More Bog dat’ da ću preboljeti.

Već ti hajde konjima na livadu,

Pa ti konje na livadi čuvaj“.

Hasanagi milo ne bijaše,

Ali druga biti ne mogaše.

Te on ode konjima na livadu.

 

Tad govori đever-Muhamede:

„Snaho moja, ljubo Hasanova,

Steri meni agine haljine,

Sebi steri đe si i sterala.“

Kad je bilo noći polovina,

Pojavi se Dženetića Uma,

Pa je desnom nogom udaraše,

A uz to joj tiho govoraše:

„Lezi tuje, agina robinjo-

Da prolazi agina kaduna.“

 

Kad dođe Muhamedu do glave,

Tad mu skide kumaš jorgan s glave,

Te se skida do tanke košulje.

Alse đever u nevolji nađe,

Pa on uze pletenu kanžiju,

Kud je bije, sve joj krvca lije,

Kud je kuca, sve joj koža puca,

Pa je uze po svilenu pasu,

Preturi je u avliju majci.

U toj muci muško čedo rodi,

I umrije, žalosna joj majka.

Utom dođu hodže i hadžije,

Opremiše Umiju đevojku.

To ugled’o aga Hasanaga,

Pa on uze sedefli tamburu.

Tiho kuca,tanko popijeva,

A u svaku Umu pripijeva.

I on pade u zelenu travu,

Pa se i on s dušom rastavio.

I umrije,žalosna mu majka.

 

Derviša Kovač, stara 37 godina,

Selo Zurovići, Gacko.

 

 

 

27.

 

 

 

Kosci kose više Sarajeva

Na svakome zelena dolama,

Na Kurviću Alibegoviću,

Na njemu je zelena kadifa.

Sestra Fata ručak donosila.

Govori joj Kurviću Alibeže:

„Sestro Fato, moja jedinice,

Da si Bog d’o u oči slijepa,

A da nisi previše lijepa,

Da me nije od Boga grehota,

A od ljudi velika sramota,

Ja bih tebi lice obljubio.”

„Šuti brate, zagrmjelo na te!“

Vedro bješe pa se naoblači,

A uz kišu munje udariše,

Pogodiše bega Alibega.

 

Derviša Kovač, stara 37 godina,

Selo Zurovići, Gacko.

 

 

28.

 

 

 

 Ima majka devet đevojaka,

Sve joj devet po đul-bašči šeću.

Gledala ih sa prozora majka,

Gledajući sama govorila:

„Mili Bože, pogledaj mi na nje,

Il’ sre’ćicom , il’ crnom zemljicom.”

Sabah bješe, dvije umriješe,

Podne bješe, dvije umriješe

Ićindija bješe, dvije umriješe,

Akšam bješe, dvije umriješe,

Osta majci jedinica Fata.

 

Derviša Kovač, stara 37 godina

Selo Zurovići, Gacko

 

 

 

29.

 

 

 

Oj dragane, jabuko sa grane,

Piši meni na kojoj si strani.

Pisaću ti lijepa đevojko,

Kako mi je na Rusiji bilo.

“Bogme gorko bez tebe , đevojko.

Dugi dani, a hljepčići mali,

Čorba žitka, a šalica plitka.

Mesa malo, u oko bi stalo,

Leđa bole, tjelesu mi vređa.

Ramo boli đe gevera stoji.

Telo gnije, đe gevera bije.

Eto curo kako mi je bilo.

 

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

 

30.

 

 

 

Nikšić gradu, moj veliki gradu,

I u tebe duge luke kažu,

Duge luke, ali hlada nema,

Samo jedno drvo javorovo,

I ono se jadno osušilo,

Ovce plandujući i đevojke hladujući.

 

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

 

 

 

31.

 

 

 

Oj moja, oj moja, ružo rumena,

Što si mi, što si mi, rano procvala.

Moje je , moje je, drago daleko,

Preko tri, preko tri brda golema,

Preko tri, preko tri, gore zelene.

 

Tamo je, tamo je, selo golemo,

U, njemu, u njemu, moja đevojka

Puhni mi, puhni mi, vjetre hlađani,

Dođi mi, dođi mi, mili dragane,

Pod moju, pod moju, bašču zelenu,

Pod moju, pod moju, ružu rumenu.

Neka ti, neka ti, ruža miriše,

Neka ti, neka ti, duša uzdiše.

 

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

 

 

 

32.

 

Poigralo divno kolo na ravnoj ravnini

Na ravnoj ravnini, na mekoj rudini.

Tud nailazi mladi delija i pozdravlja:

“Selam alejć, divno kolo, kolovođo moja!”

“Alejć selam, mlado momče,  jednoga

smo soja.”

“Ako jesmo jednog soja, hajdemo mi doma!”

 

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

 

33. 

U jablana visokoga

Dosta hlada debeloga.

Tu mi ovce plandovale

Čobanice hladovale.

Meni jednu ostavite.

Koja bijela i rumena,

Koja soja gospodskoga

 

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

 

 

 

34.

 

 

 

A, oj đevojko, moje janje malo,

Haj, ko je bolan tvoje janje malo.

Haj, mene moja milovala majka

Haj, od milosti, janjetom me zvala.

Od radosti za nedragog dala.

Za nedragog đe je dosta blaga.

Nije blago groši ni dukati,

Već je blago što je srcu drago.

A meni je jedno momče drago,

Al’ to momče nije soja gospodskoga.

 

Musa Mandžo, star 65 godina

Selo Luka, Gacko

 

 

 

35.

 

 

 

Gorom jezde kićeni svatovi,

Gorica im s lista progovara,

„Kud idete, kićeni svatovi,

Kud idete, kud konje morite?

Umrla je prošena đevojka,

Na umoru majci govorila:

„Dobro moje svate dočekajte,

Svakom svatu po boščaluk dajte,

Mome dragom devet boščaluka.

Nek se oblači za devet bajrama,

Nek se oblači, neka me spominje.

Svakom svatu slatku limunadu,

Mome dragom gorku i čemernu.“

 

Ema Bašić, stara 50 godina

Selo Bašići, Gacko

 

 

 

36.

 

 

 

Poljem se vije Hajdar – delija,

Po polju ravnu, na konju vranu.

Gleda ga , gleda Ajka sa čardaka.

„Ajko đevojko, i kose tvoje,

Tvoje me kose po polju nose.“

„Hajdar delija i perje tvoje,

Tvoje me perje na čardak penje.“

 

Sejdo Bašić, 55 godina star,

selo Bašići, Gacko

 

 

 

37.

 

Nini, sine u varakli beši.

Beša ti se na moru kovala,

Kovale je do tri kujundžije.

Jedan kuje, drugi pozlaćuje,

Treći meće od zlata jabuku,

U jabuku sjajno ogledalo.

Da se vidi majki večerati

U sred noći kao u sred dana.

 

Ema Bašić, stara 50 godina

Selo Bašići, Gacko

 

39.

 

 

 

 

Spavaj, sine, san te prevario

Sanak ti se pod glavu savio.

Tebe majka u želju rodila

I u velikom dobru odgojila.

Tri puta te na dan povijala,

Iz pamuka u bijelu svilu,

A iz svile sve u suho zlato.

Rumenom te ružom utirala,

I ćulsijom vodom umivala,

Beša ti je na moru kovana.

Kovale je do tri kujundžije,

Jedan kuje, drugi pozlaćuje,

Treći kuje od zlata jabuku.

U beši mi lijep san usnio,

Da ti majka tanku košu kroji.

Jednu majka, a drugu pomajka,

Treću teta materina seka.

 

Pašana Voloder, stara 58 godina,

selo Zurovići, Gacko.

 

 

 

40.

 

 

 

Sio sultan te plače,

U subotu pred veče.

Pitala ga robinja:

„Šta je tebi sultane?”

Kako šta je robinjo?

Sva mi Bosna propala

Hercegovcim’ dopala.

Il’ ću glavu izgubiti

Ili Bosnu povratiti

 

Omer Voloder, star 64 godine,

selo Zurovići, Gacko

 

 

 

41.

 

 

 

Žarko sunce na zalasku, hoće da zadje,

Ova moba na polasku, hoće da pođe.

 

U dobra smo sahibije, rano ćemo poći,

Da smo u kakva zulumćara, nebi do

ponoći.

 

Pašana Voloder, stara 58 godina,

selo Zurovići, Gacko.

 

 

 

42.

 

 

 

Češljajte mi, češljarice,

Zaklaću vam šarku koku,

I pjevčića bez repića,

Koji nije propjevao.

 

Pašana Voloder, stara 58 godina,

selo Zurovići, Gacko

 

 

 

 

 

43.

 

Skupila se moba na šenici,

Trista srpa, dvjesta vezioca,

Razažinje Kosa Smiljanića,

Za njom veže nejačak Alija.

„Lakše ženji, Koso Smiljanića!

A da Bog da i Bog naredio,

Ti osjekla tri prsta od ruke,

Ti ne mogla krvcu zaustaviti,

Dok ne doš’o nejačak Alija.

Alija ti krvcu zaustavio”.

 

Mejra Čorbo, stara 50 godina,

selo Soderi, Gacko

 

 

 

 

 

 

44.

 

 

 

Pod onom, pod onom , gorom zelenom

I onom , i onom , većom planinom,

Malo se, malo se, selo vidjelo.

U selu, u selu, kolo igralo.

U kolu, u kolu, moja djevojka.

Po čem je, po čem je, bolan poznaješ?

U struku, u struku, tanka visoka,

Sve moja, sve moje , pjesme pjevala,

sve moje, sve moje , igre igrala.

Po tom je , po tom je, bolan poznajem.

 

Sejdo Bašić, star 55 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

 

45.

 

 

 

BOLOVANJE ĐERĐELEZ-ALIJE

 

Razbolje se Đerđelez Alija,

U planini pod zelenom jelom.

Na njemu se košulja bijeli,

Kajno gruda u planini snijega.

Nit ga pere majka ni sestrica.

Niti ljuba skoro dovedena,

Već ga služe dva siva sokola.

U kljunu mu vodu donošahu.

„A Boga vi, dva siva sokola,

Kakvo sam vam dobro učinio,

Pa mi vode u kljunu donosite,

Te mi grdne rane ispirate?”

„Znaš, Alija, nije davno bilo,

Kad je bitka na Sarajvu bila,

Kad su moji tići popadali,

Popadali po zelenoj travi.

Ti najaha na konju vilenu,

Pa ti sjaha s konja vilena,

Pa pokupi moje tiće male,

Te ih stavi na jelove grane,

Onda si nam dobro učinio“.

A Boga vi dva siva sokola,

Bi li mene nešto poslušali,

Da odete šeher Sarajevu,

Da vidite moju b’jelu kulu.

Je li mi se porušila kula,

Je li stara preminula majka,

Jesu li se poudale seke,

Je li mi se preudala ljuba?

Tad odoše dva siva sokola,

Na bijelu Alaginu kulu.

Kad mu stara po avliji hoda,

Crnijem se ćurkom pregrnula,

I u sebi tiho govorila:

„Ovuda je moja Ale hodio,

Milu majku za ruku vodio,

Ali više za života neće“.

Kad mu seke basamake ljube,

 I ovako tiho govorahu:

„Ovuda je naš bratac hodio,

Mile seke za ruke vodio,

Ali više za života neće.“

 

 

 

Kad mu ljuba pjeva na čardaku

„Ovaj petak, pa u drugi petak,

Doće meni kićeni svatovi.

Sa Zagorja Čengić-Hasanage“.

Tad odoše dva siva sokola,

I ovako Alu govorili:

„Vet ti uzmi dva drenova štapa,

I uprti torbu uprticu,

Te ti siđi u polje zeleno,

Pa sačekaj kitu i svatove“.

Tada Ale sidje na polje zeleno.

I to vrijeme za dugo ne bilo,

Pomoli se kita i svatovi.

Tad govori Đerđelez Alija:

„Je li izum, kita i svatovi?”

“Izum ti je, prosjačino crna!“

I dođoše pred bijelu kulu.

Svi svatovi u čelo junačko

Jadni Ale, metla za vratima.

Moli Ale kitu i svatove,

Da mu štogod milostinje dade.

Svi svatovi po dukat mu dali.

Ljuba dava devet dukata.

Tad govori Đerđelez Alija:

„Ili davaš pred dušu Ale,

Il za zdravlje age Hasanage?”

“Da si meni  za Aliju kaz’o,

Bolje bi te mlada darovala“.

A on uze sedefli tamburu,

Uz tamburu tiho popijeva:

„Ne čudim se ostarjeloj majci,

Što ne može poznati sina,

Nečudim se ni rođenoj seki,

Što ne može brata da  poznade,

Vet se čudim vjerenici ljubi,

Što ne može svog dragoga poznati,

Za zemana devet godin dana,

Kad čekaše devet godinica,

Mogla je i desetu počekati.“

Pa on uze pletenu kandžiju

Ljubu bije s’ obadvije strane,

Da svatovima žao ne učini,

Seku daje agi Hasanagi

Svoju ljubu sebi ostavljaše.

 

Drviša Kovač, stara 37 godina,

selo Zurovići, Gacko.

 

 

46 

Tekla Sava mutna i krvava

Ni od kiše, ni od b’jela snijega

Već od suza bilećkijecura!

Molbu prave sve bilećke frajle.

Druže Tito, mole te đevojke,

Da im pustiš na odsustvo momke,

Da ih pustiš nekoliko sati

Pa ih opet u brigadu vrati.

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

47.

 

Oj đevojko iz Bihaća,

Jedna ti je noga kraća.

Iako je ona kraća,

Istegnuće je meni braća.

 

Sejdo Bašić, 55 godina,

selo Bašići, Gack

 

48.

 

Aluša, Aluša, sadi vinograd

Sve jednu po jednu lozu vinovu.

Loza je, loza je biser rodila.

Ko će ga, ko će ga, babo, trgati?

Trgat ga, trgat ga , moja đevojka.

Kupi mi, kupi mi babo, sokola

Soko je , soko je u novog došo

Sinoć je , sinoć je , u krevet legao

Sa svojom , sa svojom , dragom zaspao.

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

49.

 

 

 

Po moru se vozila galija,

Na galiji, more, mlad delija.

Gledala ga  sa brda đevojka.

„Što me gledaš sa brda đevojko?

„Ne gledam te da bih pošla za te,

Već te gledam da te nešto pitam,

Čim ti svoje sokolove hraniš?”

“Biser trunim sokolove hranim.

Suze ronim, sokolove pojim.

Kose režem, sokolove vežam.”

 

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

 

 

 

 

 

50.

 

 

 

Konja jaše Šećer-Salihaga,

Jaše dora ispred moga dvora.

Pitala ga sestra Melećana:

“A moj brate, Šećer-Salihaga,

Što to često projahuješ dora,

Svoga dora , ispred moga dvora?”

„Ne pitaj me, sestro Melećana,

Ubio sam jednoga dželata,

Pa mi ištu glavu za njegovu.

Ti imadeš tri-četiri sina

Bi li jednog seka pregorjela?”
“A bi, brate, sva četiri za te“.

Ode majka u gornje čardake.

Tad joj jedan abdest uzimaše,

Drugi joj na namazu bijaše,

Treći joj u musaf gledijaše.

Muhameda zaboljela glava.

„Muhamede, jedan muhanate,

Tebe dajo u svatove zove“.

Muhamed je majku poslušao.

Pa se spremi daji u svatove.

Kad su bili poljem, zelenijem,

Muhamed je majci govorio:

„Gdje su , majko, svati i đevojke?”

Ne vide se svati od avlije“.

Kad su bili na avlijska vrata,

Tu stajala četiri dželata.

Jedan kaže: „Lijep ti je majci“.

Drugi veli: „Jel’ ga žao majci?”

Treći mahnu, osiječe mu glavu.

Stade mrtva glava govoriti:

Bog ubio svakoga junaka,

Ko volio više majku od ljube”.

 

 

Vezirka Muhović, stara 24 godine,

selo Muhovići, Gacko.

 

51.

 

Izvor voda izvirala, bistra studena,

Gdje je voda izvirala,

Tu je Šemsa čevre prala;

Gdje je prala, tu zaspala.

Privuče se mlado momče,

Te pokrade Šemsi čevre.

Kad se Šemssa probudila:

„Jalah meni, čevre moje.

Ja ne žalim tanka beza

Vet ja žalim tanka veza.

Jako sam ge prepočela.

Sa učkura Atlagića“.

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

 

 

52.

 

 

 

Što Morava mutna teče.

I sinoć je mutna tekla.

Zaplivale dvije seje,

Beg Emina i Fatima.

Beg Emina isplivala,

A Fatima u dno potonula.

Mrtva glava progovara:

„Beg Emina, sejo moja,

Nemoj kazat majci našoj,

Da sam se ja udomila.

Pijavice zaovice,

A ribice jetrvice,

A rakovi đeverovi.“

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

 

 

53.

 

 

 

Zaspala Džeha kraj mora,

Puhno je vjetar sa mora.

Klela ga Džeha đevojka:

„Neka te, vjetre, sa mora,

Bila sam slatko zaspala,

Još ljepši sanak usnila

Đe moji svati dolaze,

I mene mladu odvode“.

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

 

 

54.

 

Savila se bela loza vinova,

Oko onog belog grada Budima.

To ne bila bela loza vinova,

Već to bilo dvoje drago i mlado,

Koji su se iz malena volili

I zajedno belo stado čuvali.

Na sastanku jedno drugom govorili:

 

„Ostaj zbogom, moj rušpane zeleni,

Bog ubio ko nas mlade rastavi.

Mi ćemo se opet mladi sastati,

I zajedno belo stado čuvati“.

 

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

 

 

55.

 

 

 

Momak mami đevojku,

Na zelenu jabuku.

Izmami je na čardak,

Pa joj stade na nogu.

Kad joj stade na nogu,

Salomi joj nanulu.

Stade cura plakati,

A momak je ćešiti:

„Šuti, curo, đavole,

Kupiću ti nanule

I svilene čarape“.

 

 

Ema Bašić, stara 50 godina,

selo Bašići, Gacko.

 

56.

 

 

 

ŽENIDBA ZAIM-OSMANAGE

 

 

Zaprosio Zaim-Osmanaga

čak u livnu lijepu Eminu.

Iz Livna im dari dolazili,

Svakom dari, ali majci nema.

Za to znala Zaimova majka.

Majka kune svog Zaima sina>

„Oj, Zaime, živ ne bio majci,

Što će tebi iz Livna Emina,

Što vo radi iz Livna Emina,

Svakom dari, ali majci nema?”

Za to čula iz Livna Emina,

Te poručuje Zaimovoj majci:

„A bogami, Zaimova majko,

A ti mene ni viđeti nećeš,

Ja ću pisat Durutagić Ibru,

On je mene i ranije isk’o.

Voljela sam tvog Zaima sina

Kad je Ibro meni burme dav’o,

Davo meni burme i pršćenje.

Moji prsti ne bjehu za burme,

Ni za burme , niti za pršćenje.

Kad je meni Ibro nize dav’o

Davo meni nize i biserje,

Moje grlo ne bi ya biserje,

Ni za biserje, ni za dukate

Kad mi Ibro halhale davaše,

Nisu bile ruke za halhale,

Niti moje čelo za fesića“.

Kad je sve to Ibro razumio,

Pokupio kitu i svatove

Pa on ode Livnu po Eminu,

Te povede iz Livna Eminu.

Emina moli kitu i svatove:

„Kad budemo Zaimovu dvoru,

Skinite me sa konja kulaša,

Da ja vidim Zaimovu kulu“.

Ta se molba kod njih uvažila,

Te skidoše lijepu Eminu,

Ema ode Zaimovoj kuli.

Tamo nađe đe boluje Zaim,

Pokrio se kumašli jorganom.

Kad Emina skide jorgan s glave,

Stade gorke suze proljevati.

Tad govori momče Zaim-aga:

„Kulo moja , pusta ostanula,

Kad si prije kleta prokapala“.

Progovara lijepa Emina:

„Oj ti bolan Zaim-Osmanaga,

Nije tvoja prokapala kula,

Već ti plače iz Livna Emina“.

Kad je Zaim riječi razumio,

Odmah Bogu telsim učinio.

 

 

Vezirka Muhović, stara 24 godine,

selo Muhovići, Gacko

 

 

57.

 

 

U proljeće prvog maja

Cvjetala mi b’jela lala.

Rasti, Razo, još si mala

Rasti, Razo, do proljeća

Da narasteš malo veća,

Malo veća i starija,

Srcu mome sve milija,

Rasti, Razo, do jeseni

Hoće babo da me ženi.

 

Vezirka Muhović, stara 24 godine,

selo Muhovići, Gacko

 

58.

 

 

 

Momče kosi rosnu travu,

I doziva curu malu.

„Siđi mala, sa planine,

Da kosimo rosnu travu,

I da ljubim tebe malu.“

„Nemoj,  dragi, to ne valja

Rosna trava da se valja.

Rosna trava da se valja,

Bela suknja da se kalja“.

 

 

Fikreta Muhović, stara 22 godine,

selo Muhovići, Gacko 

 

Autor zadržava sva prava!*

 

Slovo o autoru*

 

Asim Peco, rođen je 1927. godine u Ortiješu kod Mostara.

Poslije II Sv. rata radio je kao učitelj u Hutovu kod Čapljine, a zatim kao referent za prosvjećivanje pri SNO u Prozoru.

Nakon toga završava Višu pedagošku školu u Sarajevu, pa Filozofski, (kasnije Filološki) fakultet u Beogradu. Još na VPŠ pokazuje interes za naučnoistraživački rad, kojem će biti posvećen do današnjih dana.

Nakon studija radno je angažovan kao profesor pripravnik,asistent,vanredni i redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
 

Doktorirao je na temi : „Govor istočne Hercegovine“, 1958. godine.

Više puta je biran za šefa katedre za srpskohrvatski jezik i južnoslovenske jezike.

Bio je mentor prilikom izrade velikog broja magistarskih radova i doktorskih disertacija, te učesnik brojnih domaćih i međunarodnih projekata.

Član je Akademije nauka Bosne i Hercegovine  i urednik časopisa Bosanskohercegovački dijalektološki zbornik

 

Učestvuje u radu uredništava više  naučnih časopisa.

Nagrađen je nagradom „14 februar“ (Mostar 1986), „Veselin Masleša“ (Sarajevo, 1986) i Vukovom nagradom ( Beograd 1990).

Penzioner je i živi u Beogradu.

 

* Korišten tekst biografije prof. Peca iz časopisa „Srpski jezik“, broj 4-1-2, godina IV, Beograd

 

 
 
Home
Up
Asim Peco 2
Asim Peco 3
Asim Peco 4
Asim Peco 5
 

Prezentirani tekst objavljujemo sa iskrenim nadanjem da ćete ga koristiti u svrhe koje ne mogu biti komercijalne. Očekujemo da ćete isti na ovoj stranici koristiti za čitanje u cilju vaseg ličnog obrazovanja, te da tekst nećete štampati na papir ili umnožavati i na bilo koji drugi način čineći ga za nekomercijalne svrhe dostupnim drugima.

         Ova stranica ne ostvaruje zaradu-profit. Svi objavljeni tekstovi su radi budućeg naučnog istraživanja i obrazovanja posjetilaca. U te namjere vi ste dobrodošli. Istovremeno u koliko želite materijal sa ove stranice koristiti u bilo šta drugo, dužni ste od vlasnika autorskog  prava zatražiti odobrenje. Činjenica da je tekst objavljen na ovoj stranici ne daje vam pravo da sa njim raspolažete po vlastitom nahodjenju. U vezi sa tim ne snosimo nikakve posljedice uzrokovane vašim činjenjem.

 

    Naredena stranica                   predhodna stranica

 

Home Asim Peco 2 Asim Peco 3 Asim Peco 4 Asim Peco 5

This site was last updated 12/05/10